Субота, КСНУМКС фебруар КСНУМКС КСНУМКС: КСНУМКС

Хемијски информациони систем ГЕСТИС: студија случаја

Оцените овај артикал
(КСНУМКС Глас)

ГЕСТИС, информациони систем о опасним супстанцама струковна удружења (БГ, законски носиоци осигурања од незгоде) у Немачкој, овде је представљен као студија случаја интегрисаног информационог система за превенцију ризика од хемијских супстанци и производа на радном месту.

Доношењем и применом уредбе о опасним материјама у Немачкој средином 1980-их дошло је до огромног пораста потражње за подацима и информацијама о опасним материјама. Овај захтев је морала да испуни директно БГ у оквиру својих индустријских саветодавних и надзорних активности.

Специјалисти, укључујући особе које раде у службама техничког прегледа БГ, инжењере заштите на раду, лекаре медицине рада и оне који сарађују са стручним панелима, захтевају специфичне здравствене податке. Међутим, информације о хемијским опасностима и неопходним мерама безбедности нису ништа мање важне за лаике који раде са опасним производима. У фабрици је ефективност правила заштите на раду оно што се коначно рачуна; стога је неопходно да релевантне информације буду лако доступне власнику фабрике, особљу за безбедност, радницима и, ако је потребно, радним комисијама.

У том контексту ГЕСТИС је основан 1987. Поједине БГ институције су одржавале базе података углавном више од 20 година. У оквиру ГЕСТИС-а, ове базе података су комбиноване и допуњене новим компонентама, укључујући базу података „чињеница“ о супстанцама и производима и информационим системима специфичним за одређене гране индустрије. ГЕСТИС је организован на централној и периферној основи, са свеобухватним подацима за и о индустрији у Немачкој. Уређен је и класификован према гранама индустрије.

ГЕСТИС се састоји од четири основне базе података лоциране централно са Удружењем Беруфсгеноссенсцхафтен и њиховим Институтом за заштиту на раду (БИА), плус периферне, специфичне информационе системе и документацију о надзору медицине рада и интерфејсе са екстерним базама података.

Циљне групе за информације о опасним материјама, као што су инжењери безбедности и лекари рада, захтевају различите облике и специфичне податке за свој рад. Форма информација усмерена ка запосленима треба да буде разумљива и да се односи на специфично руковање супстанцама. Технички инспектори могу захтевати и друге информације. Коначно, општа јавност има право и интерес за информације о здрављу на радном месту, укључујући идентификацију и статус посебних ризика и учесталост професионалних болести.

ГЕСТИС мора бити у стању да задовољи потребе за информацијама различитих циљних група пружањем тачних информација које се фокусирају на праксу.

Који подаци и информације су потребни?

Основне информације о супстанцама и производима

Чврсте чињенице морају бити примарни темељ. У суштини то су чињенице о чистим хемијским супстанцама, засноване на научним сазнањима и законским захтевима. Обим предмета и информација у безбедносним листовима, како их, на пример, дефинише Европска унија у Директиви ЕУ 91/155/ЕЕЦ, одговарају захтевима заштите на раду у фабрици и пружају одговарајући оквир.

Ови подаци се налазе у централној бази података о супстанцама и производима ГЕСТИС (ЗеСП), онлајн бази података која се саставља од 1987. године, са нагласком на супстанце иу сарадњи са државним службама за инспекцију рада (тј. базе података о опасним супстанцама у државама). Одговарајуће чињенице о производима (мешавинама) утврђују се само на основу валидних података о супстанцама. У пракси постоји велики проблем јер произвођачи безбедносних листова често не идентификују релевантне супстанце у препаратима. Горе поменута директива ЕУ предвиђа побољшања безбедносних листова и захтева прецизније податке о попису компоненти (у зависности од нивоа концентрације).

Компилација безбедносних листова у оквиру ГЕСТИС-а је неопходна за комбиновање података произвођача са подацима о супстанци који су независни од произвођача. Овај резултат се постиже како кроз активности снимања у БГ специфичним за грану, тако и кроз пројекат у сарадњи са произвођачима, који осигуравају да су безбедносни листови доступни, ажурни и углавном у форми обрађеној подацима (види слику 1) у бази података ИСИ (Информациони систем Сафети датасхеетс).

Слика 1. Центар за прикупљање и информисање безбедносних листова – основна структура

ЦХЕ70Ф2А

Пошто безбедносни листови често не узимају у обзир посебну употребу производа, стручњаци у гранама индустрије прикупљају информације о групама производа (нпр. расхладна мазива за практичну заштиту рада у фабрици) на основу информација произвођача и података о супстанцама. Групе производа су дефинисане према њиховој употреби и потенцијалу хемијског ризика. Информације које се стављају на располагање о групама производа су независне од података које дају произвођачи о саставу појединачних производа јер се заснивају на општим формулама састава. Дакле, корисник има приступ додатном независном извору информација поред безбедносног листа.

Карактеристична карактеристика ЗеСП-а је пружање информација о безбедном руковању опасним материјама на радном месту, укључујући специфичне хитне и превентивне мере. Штавише, ЗеСП садржи свеобухватне информације о медицини рада у детаљном, разумљивом и практичном облику (Енгелхард ет ал. 1994).

Поред горе наведених информација оријентисаних на праксу, потребни су додатни подаци у вези са национални и међународни стручни панели у циљу предузимања процена ризика за хемијске супстанце (нпр. Уредба ЕУ о постојећим хемикалијама).

За процену ризика, потребни су подаци за руковање опасним супстанцама, укључујући (1) категорију употребе супстанци или производа; (2) количине које се користе у производњи и руковању и број особа које раде са опасном материјом или производом или су изложене опасној материји или производу; и (3) податке о изложености. Ови подаци се могу добити из регистара опасних материја на нивоу фабрике, који су обавезни према европском закону о опасним супстанцама, за удруживање на вишем нивоу за формирање гранских или општих трговачких регистара. Ови регистри постају све неопходнији за обезбеђивање потребне позадине за доносиоце политичких одлука.

Подаци о експозицији

Подаци о изложености (тј. мерне вредности концентрација опасних супстанци) добијају се преко БГ у оквиру БГ мерног система за опасне супстанце (БГМГ 1993), да би се извршила мерења усклађености с обзиром на граничне вредности на радном месту. Њихова документација је неопходна за сагледавање нивоа технологије приликом утврђивања граничних вредности и за анализу ризика (нпр. у вези са одређивањем ризика у постојећим супстанцама), за епидемиолошке студије и за процену професионалних болести.

Мерне вредности одређене као део надзора радног места су стога документоване у Документацији за мерне податке о опасним супстанцама на радном месту (ДОК-МЕГА). Од 1972. године више од 800,000 мерних вредности је постало доступно од преко 30,000 фирми. Тренутно се годишње додаје око 60,000 ових вредности. Посебне карактеристике БГМГ-а укључују систем обезбеђења квалитета, компоненте образовања и обуке, стандардизоване процедуре за узорковање и анализу, усклађену стратегију мерења на правној основи и алате подржане обрадом података за прикупљање информација, обезбеђење квалитета и евалуацију (слика 2).

Слика 2. Систем за мерење БГ опасних материја (БГМГ) — сарадња БИА и БГ.

ЦХЕ70Ф3А

Мерне вредности експозиције морају бити репрезентативне, поновљиве и компатибилне. Подаци о изложености из надзора на радном месту у БГМГ-у се посматрају стриктно као „репрезентативни” ситуације у појединачној фабрици, пошто се избор места мерења врши према техничким критеријумима у појединачним случајевима, а не у складу са статистичким критеријумима. Међутим, поставља се питање репрезентативности када се мерне вредности за исто или слично радно место, или чак за читаве индустријске гране, морају статистички објединити. Подаци мерења утврђени као део активности надзора генерално дају веће просечне вредности од података који су иницијално прикупљени да би се добио репрезентативни пресек гране индустрије.

За свако мерење потребно је диференцирано евидентирање и документовање релевантних фабричких, процесних и параметара узорковања како би се измерене вредности могле комбиновати на статистички оправдан начин, те евалуирати и интерпретирати на технички адекватан начин.

У ДОК-МЕГА овај циљ се остварује на следећим основама евидентирања и документације:

    • стандардну стратегију мерења у складу са Техничким правилима за опасне супстанце (ТРГС), са документацијом о узорковању и трајању изложености посебно
    • упоредиве и поуздане процедуре за узорковање, мерење и анализу
    • класификација мерних вредности према индустријској области, радном процесу или радном месту, а такође и према делатностима у систематизованом и кодираном облику (каталози кодова ГЕСТИС)
    • документацију о условима животне средине специфичним за процес или радном месту (нпр. локална издувна вентилација) и хемијским супстанцама које се користе (нпр. врста електрода при заваривању).

           

          БИА користи своје искуство са ДОК-МЕГА у истраживачком пројекту ЕУ са представницима других националних база података о изложености у циљу побољшања упоредивости експозиције и резултата мерења. Конкретно, овде се покушава дефинисати кључне информације као основа за упоредивост и развити „протокол“ за документовање података.

          Подаци о здрављу

          Поред чињеница о хемијским супстанцама и производима и о резултатима мерења изложености, потребне су информације о здравственим ефектима стварне изложености опасним материјама на радном месту. Адекватни закључци о заштити на раду на и ван корпоративног нивоа могу се извући само из општег погледа на потенцијал ризика, стварни ризик и ефекте.

          Даља компонента ГЕСТИС-а је стога документација о професионалној болести (БК-ДОК), у којој су регистровани сви случајеви професионалне болести пријављени од 1975. године.

          Од суштинског значаја за документацију професионалних болести у области опасних материја је недвосмислено, исправно одређивање и евидентирање релевантних супстанци и производа повезаних са сваким случајем. Одређивање је по правилу дуготрајно, али је стицање знања за превенцију немогуће без тачне идентификације супстанци и производа. Стога, за респираторне и кожне болести, које представљају посебну потребу за бољим разумевањем могућих узрочника, мора се уложити посебан напор да се што прецизније забележе информације о употреби супстанци и производа.

          Подаци о литератури

          Четврта компонента предложена за ГЕСТИС биле су основне информације које су доступне у облику литературних докумената, како би се основне чињенице могле на одговарајући начин проценити на основу садашњег знања и донети закључци. У ту сврху развијен је интерфејс са базом литературе (ЗИГУВ-ДОК), са тренутно укупно 50,000 референци, од којих је 8,000 на тему опасних материја.

          Повезивање и проблемско оријентисана припрема података

          Повезивање информација

          Горе описане компоненте ГЕСТИС-а не могу стајати изоловано ако се такав систем жели ефикасно користити. Они захтевају одговарајуће могућности повезивања, на пример, између података о изложености и случајева професионалне болести. Ова веза дозвољава стварање заиста интегрисаног информационог система. Повезивање се дешава преко основних информација које су доступне, кодиране у стандардизованом систему кодирања ГЕСТИС (видети табелу 1).

          Табела 1. Стандардизовани ГЕСТИС кодни систем

          објекат Појединац Група
            код код
          Супстанца, производ ЗВГ централни алокацијски број (БГ) СГС/ПГС, шифра супстанце/групе производа (БГ)
          Радно место ИБА сфера делатности појединачне фабрике (БГ) АБ сфера активности (БИА)
          Изложена особа   Делатност (БИА, на основу систематског пописа занимања Савезног завода за статистику)

          Порекло кодова се појављује у заградама.

          Уз помоћ ГЕСТИС кода обе појединачне информације могу се међусобно повезати (нпр. подаци мерења са одређеног радног места са случајем професионалне болести који се десио на истом или сличном радном месту) и статистички сажети, „типизовани“ могу се добити информације (нпр. болести у вези са одређеним радним процесима са просечним подацима о изложености). Код појединачних повезивања података (нпр. коришћење броја пензијског осигурања) закони о заштити података морају се, наравно, стриктно поштовати.

          Јасно је, дакле, да је само систематски систем кодирања способан да испуни ове захтеве веза унутар информационог система. Пажња се, међутим, такође мора скренути на могућност повезивања између различитих информационих система и преко националних граница. Ове могућности повезивања и поређења у великој мери зависе од употребе међународно унифицираних стандарда кодирања, ако је потребно поред националних стандарда.

          Припрема информација о проблему и употреби

          Структура ГЕСТИС-а у свом средишту има базе података о супстанцама и производима, изложености, професионалним болестима и литератури, податке прикупљене како преко специјалиста активних у центру, тако и кроз периферне активности БГ. За примену и коришћење података неопходно је доћи до корисника, централизовано путем објављивања у релевантним часописима (нпр. на тему инциденције професионалних болести), али и посебно кроз саветодавне активности БГ у њиховом члану. фирмама.

          За што ефикасније коришћење информација које су доступне у ГЕСТИС-у, поставља се питање припреме чињеница као информација за специфичне проблеме и циљне групе. Захтјеви специфични за корисника су адресирани у базама података о хемијским супстанцама и производима—на примјер, у дубини информација или у пракси оријентисаном представљању информација. Међутим, не могу се сви специфични захтеви могућих корисника директно адресирати у базама података. Потребна је припрема специфична за циљну групу и проблем, ако је потребно, подржана обрадом података. Информације о радном месту морају бити доступне о руковању опасним супстанцама. Најважнији подаци из базе података морају бити извучени у опште разумљивом и оријентисаном на радном месту облику, на пример, у облику „упутстава на радном месту“, која су прописана у законима о заштити на раду многих земаља. Често се премало пажње поклања овој специфичној припреми података за кориснике као информација за раднике. Посебни информациони системи могу припремити ове информације, али специјализовани информациони пунктови који одговарају на појединачне упите такође пружају информације и пружају неопходну подршку фирмама. У оквиру ГЕСТИС-а ово прикупљање и припрема информација се одвија, на пример, кроз системе специфичне за грану као што су ГИСБАУ (Информациони систем о опасним супстанцама грађевинске индустрије БГ), ГеСи (Систем за опасне супстанце и безбедност) и кроз специјализоване информативне центре у БГ, у БИА или у удружењу Беруфсгеноссенсцхафтен.

          ГЕСТИС обезбеђује релевантне интерфејсе за размену података и подстиче сарадњу путем дељења задатака:

            • Директно он-лине претраживање је могуће за БГ преко централне базе података о супстанцама и производима (ЗеСП) и базе литературе (ЗИГУВ-ДОК).
            • Офф-лине размена између централних и периферних база података се остварује уз помоћ одговарајућих формата интерфејса.
            • У специјализованим информационим пунктовима у оквиру ГЕСТИС-а, стручњаци на захтев врше циљане евалуације и истраживања.

                 

                Outlook

                Акценат даљег развоја биће на превенцији. У сарадњи са произвођачима, планови обухватају свеобухватну и ажурну припрему података о производима; успостављање статистички утврђених карактеристичних вредности радног места које су изведене из података мерења изложености и из документације специфичне за супстанцу и производа; и евалуацију у документацији о професионалној болести.

                 

                Назад

                Читати 7238 пута Последња измена у суботу, 30. јула 2022. у 02:04

                " ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: МОР не преузима одговорност за садржај представљен на овом веб порталу који је представљен на било ком другом језику осим енглеског, који је језик који се користи за почетну производњу и рецензију оригиналног садржаја. Одређене статистике нису ажуриране од продукција 4. издања Енциклопедије (1998).“

                Садржај

                Коришћење, складиштење и транспорт референци хемикалија

                Америчка конференција владиних индустријских хигијеничара (АЦГИХ), Комитет за индустријску вентилацију. 1992. Индустријска вентилација: Приручник препоручених пракси. 22нд ед. Синсинати, ОХ: АЦГИХ.

                Амерички национални институт за стандарде (АНСИ) и Америчко удружење за индустријску хигијену (АИХА). 1993. Лабораторијска вентилација. Стандард З9.5. Фаирфак, ВА: АИХА.

                БГ-Систем за мерење опасних супстанци (БГМГ). 1995. Хауптвербанд дер геверблицхен Беруфсгеноссенсцхафтен. Санкт Аугустин: БГМГ.

                Бургесс, ВА, МЈ Елленбецкер и РД Треитман. 1989. Вентилација за контролу радне средине. Њујорк: Џон Вајли и синови.

                Енгелхард, Х, Х Хеберер, Х Керстинг и Р Стамм. 1994. Арбеитсмедизинисцхе Информатионен аус дер Зентрален Стофф- унд Продуцтдатенбанк ЗеСП дер геверблицхен Беруфсгеноссенсцхафтен. Арбеитсмедизин, Созиалмедизин, Умвелтмедизин. 29(3С):136-142.

                Међународна организација рада (МОР). 1993. Безбедност при употреби хемикалија на раду. Кодекс МОР-а. Женева: МОР.

                Управа за безбедност и здравље на раду (ОСХА). 1993. Стандард здравља и безбедности; Професионална изложеност опасним материјама у лабораторијама. Федерални регистар. 51(42):22660-22684.