Термин мишићно-коштане поремећаје се користи заједно за симптоме и болести мишића, тетива и/или зглобова. Такви поремећаји су често неспецифицирани и могу варирати у трајању. Главни фактори ризика за поремећаје мишићно-скелетног система у вези са радом су подизање терета, незгодни положаји на послу, радни задаци који се понављају, психолошки стрес и неправилна организација посла (види слику 1).
Слика 1. Ручно руковање рибом у фабрици за паковање рибе на Тајланду
Светска здравствена организација (СЗО) је 1985. године издала следећу изјаву: „Болести у вези са радом су дефинисане као мултифакторске, где радно окружење и радни учинак значајно доприносе; већ као један од бројних фактора узрока болести” (ВХО 1985). Међутим, не постоје међународно прихваћени критеријуми за узроке поремећаја мишићно-скелетног система на раду. Поремећаји мишићно-скелетног система повезани са радом јављају се иу земљама у развоју иу развијеним земљама. Они нису нестали упркос развоју нових технологија које омогућавају машинама и рачунарима да преузму оно што је раније био ручни рад (Коларе 1993).
Рад на бродовима је физички и психички напоран. Већина добро познатих фактора ризика за мишићно-скелетне поремећаје који су горе поменути често су присутни у радној ситуацији и организацији рибара.
Традиционално, већина радника у рибарству су били мушкарци. Шведске студије на рибарима су показале да су симптоми мишићно-скелетног система чести и да прате логичан образац у складу са пецањем и врстом радних задатака на броду. Седамдесет четири процента рибара имало је симптоме мишићно-скелетног система током претходних 12 месеци. Највећи број рибара је сматрао да је кретање пловила велики напор, не само за мишићно-скелетни систем, већ и за појединца у целини (Торнер ет ал. 1988).
Нема много објављених студија о мишићно-коштаним поремећајима међу радницима у преради рибе. Постоји дуга традиција женске доминације на пословима сечења и обрезивања филета у рибопрерађивачкој индустрији. Резултати исландских, шведских и тајванских студија показују да су раднице у индустрији прераде рибе имале већу преваленцију симптома мишићно-коштаних поремећаја врата или рамена од жена које су имале разноврсније послове (Олафсдоттир и Рафнссон1997; Охлссон ет ал. 1994; Цхианг ет ал., 1993). Сматрало се да су ови симптоми узрочно повезани са задацима који се веома понављају са кратким временом циклуса од мање од 30 секунди. Рад са веома репетитивним задацима без могућности ротације између различитих послова је фактор високог ризика. Цхианг и сарадници (1993) проучавали су раднике у индустрији за прераду рибе (мушкарце и жене) и открили већу преваленцију симптома горњих удова међу онима који раде на пословима који укључују велику репетитивност или насилне покрете, у поређењу са онима у истим фабрике које су имале послове са малом репетитивношћу и покретима мале силе.
Као што је горе поменуто, мишићно-скелетни поремећаји нису нестали упркос развоју нових технологија. Проточна линија је пример једне нове технике која је уведена у индустрију за прераду рибе на копну и на већим бродовима за прераду. Проточна линија се састоји од система транспортних трака које транспортују рибу кроз машине за декапитацију и филетирање до радника који захватају сваки филе и секу га и секу ножем. Друге транспортне траке транспортују рибу до станице за паковање, након чега се риба брзо замрзава. Проточна линија је променила преваленцију мишићно-скелетних симптома међу женама које раде у фабрикама за филетирање рибе. Након увођења проточне линије, преваленција симптома горњих удова се повећала, док се преваленција симптома доњих удова смањила (Олафсдоттир и Рафнссон 1997).
За израду стратегије за њихову превенцију важно је разумети узроке, механизме, прогнозу и превенцију мишићно-скелетних поремећаја (Коларе ет ал. 1993). Поремећаји се не могу спречити искључиво новим технологијама. Целокупно радно окружење, укључујући организацију рада, мора се узети у обзир.