Током 1920-их и 1930-их, извештаји из Уједињеног Краљевства су показали да су гумени радници имали већу стопу смртности него општа популација и да је вишак смртних случајева био од рака. Хиљаде различитих материјала се користе у производњи гумених производа и за које није познато да би било који од њих могао бити повезан са вишком смртних случајева у индустрији. Континуирана брига за здравље гумењака довела је до заједничких програма истраживања здравља на раду компаније и синдиката у оквиру америчке индустрије гуме на Универзитету Харвард и на Универзитету Северне Каролине. Истраживачки програми су настављени током деценије 1970-их, након чега су замењени заједнички спонзорисаним здравственим надзором компаније и синдиката и програмима одржавања здравља засновани, барем делимично, на налазима истраживачког рада.
Рад у Харвардском истраживачком програму се углавном фокусирао на смртност у гумарској индустрији (Монсон и Накано 1976а, 1976б; Делзелл и Монсон 1981а, 1981б; Монсон и Фајн 1978) и на респираторни морбидитет међу гуменим радницима (Фине и Петерс, 1976, 1976). Фине ет ал., 1976). Објављен је преглед истраживања са Харварда (Петерс ет ал. 1976).
Група Универзитета Северне Каролине се бавила комбинацијом епидемиолошких истраживања и истраживања животне средине. Први напори били су првенствено дескриптивна проучавања искуства смртности гумара и истраживања услова рада (МцМицхаел, Спиртас и Куппер 1974; МцМицхаел ет ал. 1975; Анђелковић, Таулбее и Симонс 1976; Гамбле и Спиртас 1976; Виллиамс1980 и др. 1980 1976). Ван Ерт ет ал., 1976). Међутим, главни фокус је био на аналитичким студијама о повезаности између изложености на послу и болести (МцМицхаел ет ал. 1976а; МцМицхаел ет ал. 1977б; МцМицхаел, Андјелковицх анд Тиролер 1979; Леднар ет ал. 1980; Блум ет ал. 1981 Голдсмитх, Смитх и МцМицхаел 1981; Волф ет ал. 1982; Цхецковаи ет ал., 1982; Симонс ет ал., 1983; Делзелл, Анђелковић и Тиролер 1984; Арп, Волф и Цхецковаи 1988; Цхецковаи ет ал., 1975; 1976). Занимљиви су налази који се односе на повезаност између изложености парама растварача угљоводоника и канцера (МцМицхаел ет ал. 1981; МцМицхаел ет ал. 1983б; Волф ет ал. 1984; Арп, Волф и Цхецковаи 1976; Цхецковаи ет ал. 1977) и повезаности између екпосуре честице у ваздуху и плућна оштећења (МцМицхаел, Андјелковицх анд Тиролер XNUMX; Леднар ет ал. XNUMX).
На Универзитету Северне Каролине, почетне аналитичке студије леукемије међу гуменим радницима су показале вишак случајева међу радницима који су раније радили на пословима на којима су коришћени растварачи (МцМицхаел ет ал. 1975). Одмах се посумњало на излагање бензену, уобичајеном растварачу у индустрији гуме пре много година и признатом узроку леукемије. Детаљније анализе су, међутим, показале да је вишак леукемије углавном био лимфоцитни, док је изложеност бензену обично била повезана са мијелобластним типом (Волф ет ал. 1981). Претпостављало се да би могао бити умешан неки агенс осим бензена. Веома мукотрпан преглед евиденције о употреби растварача и извора снабдевања растварачем за једну велику компанију показао је да је употреба растварача на бази угља, укључујући и бензен и ксилен, имала много јачу повезаност са лимфоцитном леукемијом него употреба растварача на бази нафте ( Арп, Волф и Чековеј 1983). Растварачи на бази угља су генерално контаминирани полинуклеарним ароматичним угљоводоницима, укључујући једињења за која се показало да изазивају лимфоцитну леукемију код експерименталних животиња. Даље анализе у овој студији показале су још јачу повезаност лимфоцитне леукемије са излагањем угљен-дисулфиду и угљен-тетрахлориду него са излагањем бензену (Цхецковаи ет ал. 1984). Изложеност бензену је опасна, а изложеност бензену на радним местима треба да буде елиминисана или сведена на минимум у највећој могућој мери. Закључак, међутим, да ће елиминисање бензена из употребе у процесима гумања елиминисати будуће ексцесе леукемије, посебно лимфоцитне леукемије, међу гуменим радницима може бити нетачан.
Специјалне студије на Универзитету Северне Каролине о гумењацима који су отишли у инвалидску пензију су показале да је већа вероватноћа да се онеспособљавајућа плућна болест, као што је емфизем, јавила међу људима са историјом рада на лечењу, припремању лечења, завршној обради и инспекцији него међу радници на другим пословима (Леднар и др. 1977). Све ове радне области укључују изложеност прашини и димовима који се могу удахнути. У овим студијама је откривено да је историја пушења генерално више него удвостручила ризик од пензионисања плућног инвалидитета, чак и на прашњавим пословима који су и сами били повезани са инвалидитетом.
Епидемиолошке студије су у току у европској и азијској индустрији гуме (Фок, Линдарс и Овен 1974; Фок и Цоллиер 1976; Нутт 1976; Паркес ет ал. 1982; Сорахан ет ал. 1986; Сорахан ет ал. 1989; Килпикари и др. 1982; Килпикари 1982; Бернардинелли, Марцо и Тинелли 1987; Негри ет ал. 1989; Норсетх, Андерсон и Гилтведт 1983; Сзесзениа-Дабороваска ет ал. 1991; Солионова и Смулевицх, Густавсберг, 1991, 1986; ; Зханг ет ал. 1984) отприлике у исто време и настављено након оних на Харварду и Универзитету Северне Каролине у Сједињеним Државама. Често су пријављивани налази вишка карцинома на различитим местима. Неколико студија је показало вишак рака плућа (Фок, Линдарс и Овен 1989; Фок и Цоллиер 1974; Сорахан ет ал. 1976; Сзесзениа-Дабороваска ет ал. 1989; Солионова и Смулевицх 1991; Густавссон, Хогстед и др. . 1991), повезан, у неким случајевима, са историјом рада у лечењу. Овај налаз је дуплиран у неким студијама у Сједињеним Државама (Монсон и Накано 1986а; Монсон и Фајн 1984), али не и у другим (Делзелл, Андјелковицх анд Тиролер 1976; Анђелковић ет ал. 1978).
Искуство морталитета међу кохортом радника у немачкој гумарској индустрији је пријављено (Веиланд ет ал. 1996). Смртност од свих узрока и од свих карцинома је значајно повећана у кохорти. Идентификовани су статистички значајни ексцеси у морталитету од рака плућа и од рака плеуре. Вишак морталитета од леукемије међу немачким гумарима једва да није достигао статистички значај.
Студија случаја контроле лимфног и хематопоетског карцинома у осам установа за стирен-бутадиен каучук (СБР) идентификовала је снажну повезаност између смртности од леукемије и изложености бутадиену. ИАРЦ је закључио да је 1,3-бутадиен вероватно канцероген за људе (ИАРЦ 1992). Новија епидемиолошка студија пружила је податке који потврђују вишак морталитета од леукемије међу радницима СБР који су били изложени бутадиену (Делзелл ет ал. 1996).
Током година, епидемиолошке студије међу гуменим радницима довеле су до идентификације опасности на радном месту и побољшања њихове контроле. Област епидемиолошких истраживања занимања којој је у овом тренутку највећа потреба за унапређењем је процена ранијих изложености испитаника. Остварен је напредак како у истраживачким техникама тако иу базама података у овој области. Иако остају питања везана за узрочне везе, наставак епидемиолошког напретка сигурно ће довести до континуираног побољшања контроле изложености у гумарској индустрији и, сходно томе, до сталног побољшања здравља гумењака.
Признање: Желео бих да одам признање за пионирске напоре Питера Бомарита, бившег председника Уједињеног синдиката гумених радника, који је првенствено био одговоран за спровођење истраживања у америчкој гумарској индустрији 1970-их и 1980-их година о здрављу радника гуме.