Среда, април КСНУМКС КСНУМКС КСНУМКС: КСНУМКС

Стаклар

Оцените овај артикал
(КСНУМКС гласова)

Синоними: Инсталатер стакла; постављач стакла; стаклар

Профил посла

Дефиниција и/или опис

ДЕФ14

Уграђује стакло (укључујући огледала, витража и друго посебно обрађено стакло) у отворе (прозоре, врата, витрине, рамове, итд.) и на површине (зидови, плафони, паравани, столови итд.). Може сећи, нијансирати, украшавати или на други начин третирати стакло пре постављања. Ако је запослен у грађевинарству и одређен за стакло (грађевинарство): поставља стакло у прозоре, кровне прозоре, фасаде продавница и витрине или на површине, као што су фасаде зграда, унутрашњи зидови, плафони и столови. Означава обрисе или шаре на стаклу и сече стакло помоћу резача за стакло. Ручно или назубљеним алатом ломи вишак стакла. Учвршћује стаклене панеле у дрвена крила помоћу стаклених врхова и размазује и заглађује кит око ивица стакла ножем за заптивање спојева. Поставља огледала или структурално стакло на фасаде зграда, зидове, плафоне или столове, користећи мастике, шрафове или декоративне лајсне. Причвршћује металне шарке, ручке, браве и други окови на монтажна стаклена врата. Поставља стаклена врата у оквир и уклапа шарке. Може уградити металне оквире прозора и врата у које се постављају стаклени панели. Може притиснути пластичну лепљиву фолију на стакло или попрскати стакло раствором за нијансирање да спречи одсјај светлости. Може уградити витраж. Може састављати и уградити стаклене ограде са металним оквиром за тушеве и бити именован инсталатером туш кабина (конструкција). Може се означити према врсти уграђеног стакла као стакло, структурно стакло (конструкција); Инсталатер стаклених плоча (конструкција) (ДОТ).

Сродна и специфична занимања

РЕЛОЦЦ1

Стаклар, монтажер стакла или постављач стакла према делатности (стаклар (грађевинарство); стаклар, метални намештај (намештај); стаклар фрижидера (свц. инд. мацх.); монтажер стакла (аутомобилски); монтажер стакла (прерада дрвета)) или на врсту материјала који се користи (инсталатер огледала (конструкција); стаклар, витраж (производи од стакла)). Такође: ивица, ручни (стакло мфг.; производи од стакла); ивица, дотеривање (стаклени производи); урамљивач (производи од стакла; производи од дрвета, дн); поправљач оквира (стаклени производи); резач стакла (било која индустрија); декоратер стакла (производња стакла; производи од стакла); бакрорез за стакло (производ стакла; производи од стакла); завршна обрада стакла (производи од стакла); брусилица за стакло, трака (производи од стакла); нијансирање стакла (стаклени производи) (ДОТ).

Задаци

ЗАДАТАК

Адјустинг; поравнање; применом; монтажа; завртње; досадан; прекида; израчунавање; провера; чишћење; премазивање; бојење; повезивање; покривање; сечење; украшавање; утврђивање; бушење; вожња; ивица; оцењивање; бакропис; причвршћивање; подношење; завршна обрада; фитинг; кадрирање; застакљивање; лепљење; ударање чекићем; руковање; инсталирање; уметање; придруживање; полагање; дизање; утовар и истовар; обележавање; мерење; кретање; рад (опрема); оловка-ивица; постављање; полирање; позиционирање; припрема; пресовање; спречавање; глетовање; ојачање; поправка; замена; уклањање; брушење; завртање; сцрибинг; заптивање; одабирање; подешавање; обликовање; скицирање; заглађивање; лемљење; прскање; ширење; бојење; тацкинг; тапкање; нијансирање; додиривање; транспортовање; отпорност на временске услове; брисањем.

Хазардс

Опасности од незгода

АЦЦХА1

– Повреде, посебно тешке посекотине шака и стопала и гњечење прстију на ногама, узроковане стакленим плочама и њиховим оштрим ивицама током сечења, померања, постављања и других операција руковања;

– Посекотине и убоде изазване радним алатима, као што су длета, стаклорезачи, ножеви итд.;

– Падови са висине приликом постављања стакла у прозоре, на зидове и плафоне и сл., што за последицу има тешке трауме, а понекад и смрт;

– Опасност од згњечења под тежином срушеног тешког стакленог лима или гомиле стаклених плоча;

– Клизање, саплитање и падови на равним површинама, посебно на мокрим, клизавим и масним подовима, при померању стаклених плоча;

– Повреде очију и коже од крхотина стакла;

– Акутна тровања и/или хемијске опекотине као резултат употребе јаких реактивних средстава (нпр. флуороводоничне киселине) за јеткање стакла и сличне сврхе;

– опасност од пожара услед употребе запаљивих материја;

– Електрични удари узроковани контактом са неисправном електромеханичком опремом.

Физичке опасности

ПХИСИЦ1

– Излагање коже и очију ултраљубичастом зрачењу при раду под директним сунчевим зрацима;

– Стрес од хладноће или топлоте (које резултира ефектима у распону од температурне нелагодности до промрзлина или топлотног удара, респективно) током рада на отвореном;

– Утицаји на здравље (нпр. реума, проблеми са дисајним путевима, итд.) услед промаје, дужег стајања на бетонским подовима итд.

Хемијске опасности

ЦХЕМХА16

– Хронична тровања и/или кожна обољења као последица излагања крхотинама стакла које садрже олово, арсен и друге токсичне елементе;

– Хронична тровања и/или дерматолошка стања (нпр. дерматитис) изазвана китовима, заптивачима, лепковима, растварачима (нпр. приликом скидања стакла из оквира), средствима за чишћење итд.;

– Хронични токсиколошки ефекти излагања испарењима јаких реактивних материја (нпр. флуороводонична киселина).

Биолошке опасности

БИОХАЗ1

Стаклари који раде у окружењу у којем су потенцијално изложени микроорганизмима, алергеним биљкама, коси, крзну итд. могу наићи на биолошке опасности.

Ергономски и друштвени фактори

Ерго

– акутне повреде мишићно-скелетног система узроковане физичким пренапрезањем и незграпним држањем током ношења и на други начин руковања гломазним стакленим плочама;

– Кумулативни трауматски поремећаји, укључујући синдром карпалног тунела, узроковани дуготрајним понављајућим радом који првенствено укључује покрете руку, руку и прстију;

– Умор и опште лоше осећање;

– Психолошки стрес који настаје услед страха од пада са висине или страха од неуспеха при сечењу, руковању и постављању скупих стаклених плоча итд.

 

Назад

Читати 5832 пута Последња измена у петак, 20. маја 2011. 20:19
Више у овој категорији: «Баштован лепак »

" ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: МОР не преузима одговорност за садржај представљен на овом веб порталу који је представљен на било ком другом језику осим енглеског, који је језик који се користи за почетну производњу и рецензију оригиналног садржаја. Одређене статистике нису ажуриране од продукција 4. издања Енциклопедије (1998).“

Садржај

Водич за референце о занимањима

Брандт, АД. 1946. Индустријско здравствено инжењерство. Њујорк: Џон Вајли и синови.

Комисија Европских заједница (ЦЕЦ). 1991-93. Међународне картице о хемијској безбедности. 10 волс. Луксембург: ЦИК.

—. 1993. Водич за састављача за припрему међународних картица о хемијској безбедности (прва ревизија). Луксембург: Међународни програм ЦЕЦ о хемијској безбедности (УНЕП/ИЛО/ВХО).

Донаги, АЕ ет ал. 1983. Потенцијалне опасности у разним занимањима, прелиминарна листа [картон]. Тел-Авив: Медицински факултет Универзитета у Тел-Авиву, Истраживачки институт за здравље животне средине.

Донаги, АЕ (ур.). 1993. Водич за опасности по здравље и безбедност у разним занимањима: здравствени систем. 2 волс. Тел-Авив: Израелски институт за безбедност и хигијену на раду.

Хаддон, В, ЕА Суцхман и Д Клеин. 1964. Истраживање незгода: методе и приступи. Њујорк: Харперс и Роу.

Међународна организација рада (МОР). 1978. Међународна стандардна класификација занимања, ревидирано издање. Женева: МОР.

—. 1990. Међународна стандардна класификација занимања: ИСЦО-88. Женева: МОР.

Међународни информациони центар за безбедност и здравље на раду (ЦИС). 1995. Међународни безбедносни листови за занимања. Састанак Управног одбора, 9-10. март. Женева: Међународна организација рада.

Национални институт за безбедност и здравље на раду (НИОСХ). 1977. Професионалне болести: водич за њихово препознавање. ДХХС (НИОСХ) Публикација бр. 77-181. Синсинати, ОХ: НИОСХ.

Стеллман, ЈМ и СМ Даум. 1973. Рад је опасан по здравље. Њујорк: Винтаге Боокс.

Уједињене нације. 1971. Индекси Међународне стандардне класификације свих привредних делатности. Публикација УН бр. ВВ.71.КСВИИ, 8. Њујорк: Одељење Уједињених нација за економска и социјална питања.

Министарство рада САД (ДОЛ). 1991. Речник звања занимања, 4. (прерађено) издање. Вашингтон, ДЦ: ДОЛ.

—. 1991. Ревидирани приручник за анализу послова. Вашингтон, ДЦ: ДОЛ.