Среда, април КСНУМКС КСНУМКС КСНУМКС: КСНУМКС

Пест Ектерминатор

Оцените овај артикал
(КСНУМКС гласова)

Синоними: Апликатор, пестициди; истребљивач; истребљивач, штеточина и глодара; фумигатор и стерилизатор; радник за контролу штеточина; извиђач (пољопривреда); прскалица, пестициди; прскалица/прашка, пестициди

Профил посла

Дефиниција и/или опис

ДЕФ19

Екстерминатор (пословни сер.) прска хемијске растворе или токсичне гасове и поставља механичке замке да убије штеточине које нападају зграде и околна подручја. Фумигира просторије и зграде, користећи токсичне гасове. Распршује хемијске растворе или прашину у праху у просторијама и радним просторима. Поставља отровну пасту или мамац и механичке замке где су присутне штеточине. Може очистити подручја која су уточиште штеточина, користећи грабуље, метле, лопате и крпе, као припрему за фумигацију. Може се тражити да поседује државну лиценцу. Може се одредити према врсти елиминисаног штеточина као Детерминатор глодара (пословни сер.) (ДОТ).

Сродна и специфична занимања

РЕЛОЦЦ11

Пилот пољопривредног авиона (пилот авиона, запрашивање усева; ваздушни апликатор, пилот; или контрола штеточина, пилот); пољопривредно-хемијски инспектор; оператер аутоклава; помоћник истребљивача; оператер за ручно прскање; радник/руковалац хербицида; миксер за инсектициде (хемијски); прскалица за инсекте, мобилна јединица; прскалица против комараца; пастеризатор; инспектор за контролу пестицида; произвођач пестицида; санитарни истребљивач; прскалица, инсектицид; ручна прскалица (пољопривреда); стерилизатор-оператер (пића; –/ млечни производи; –/ перје; –/ медицинске услуге и др.); надзорник, истребљење; надзорник, инспекција инсеката и болести; термит-треатер; инспектор за корову (ДОТ); пољопривредни радник изложен остацима пестицида (вртлар, радник у расаднику или стакленику); теренски фумигатор; пестицид земља-апликатор; миксер и/или утоваривач пестицида; радник продавнице пестицида; пилот заставице авиона итд.

Задаци

ЗАДАТАК1

Додавање (хемикалије); саветовање (купаца); анализирање; применом; асистирање; овлашћење; баитинг; блендинг; завртње; досадан; брифинг (радници, итд.); спаљивање (коров); израчунавање; зове; ношење; провера; стезање; чишћење; пењање; прикупљање; конфискација; контролинг; координација; пузање; сечење; уништавање; детектовање; утврђивање; копање; режија; пражњење (гасови); дистрибуција; бушење; вожња; брисање прашине; елиминисање; осигурање; оцењивање; евалуатинг; испитивање; истребљивање; причвршћивање; подношење; испирање; замагљивање; формулисање (мешавине пестицида); фумигирање; гасирање; гаугинг; ударање чекићем; руковање; идентификацију; паљење; импрегнација (земља); иницирање; убризгавање; уметање; инспекција; инсталирање; упућивање; интервјуисање; истражујући; изоловање; издавање; чување; убијање; полагање (блокови); утовар и истовар; лоцирање; одржавање; манипулисање (полуге); обележавање; мерење; мешање; модификовање; кретање; обавештавање; посматрање; прибављање; отварање; оперативни; катанац; сликарство; извођење; пилотирање; постављање; упућивање (млазница); тровање; позиционирање; постављање; поуринг; припрема; спречавање; производња; повлачење и гурање; пумпање; карантин; подизање; препоручивање; снимање; ослобађање; уклањање; замена; извештавање; прегледавање; узимање узорка; тестерисање; заптивање; у потрази; обезбеђење; одабирање; подешавање; пуцање; сигнализација; прскање; ширење; стерилизација; студирање; надгледање; анкетирање; тапинг; Учити; чување (машине); трансферинг; транспортовање; траппинг; лечење; окретање; ажурирање; Користећи; посета; вагање; умотавање.

Хазардс

Опасности од незгода

АЦЦХА1

– Повећан ризик од саобраћајних незгода услед дуготрајне вожње тешко оптерећених возила, честе вуче приколица и механичке опреме за прскање, на поквареним пољским путевима и под неповољним временским условима;

– Опасности повезане са летом у лаким авионима (укључујући хеликоптере) на малој висини (типично за истребљиваче штеточина ангажованих у ваздушним операцијама), укључујући падове авиона, излагање пестицидима који се уносе у кокпит на одећу и обућу, или током случајног летења кроз облак распршених пестицида (облачење наноса); као резултат цурења из резервоара итд.;

– Опасности за земаљско особље ангажовано на примени пестицида из ваздуха (утоваривачи, заставице, пољопривредни радници, итд.), укључујући ризик од удара авиона током полетања, слетања, таксирања или лета на малој висини; случајна изложеност пестицидима као последица пада авиона напуњеног пестицидима, цурења из резервоара итд.;

– Ризик од ударца воза приликом уништавања штеточина између шина пруге;

– проклизавања, саплитања, падови и ударци (на клизавим површинама и на препрекама, посебно уз ношење заштитне маске која ограничава видно поље); падови истребљивача-помоћника са вучене опреме; пада са повишених платформи и степеница, посебно када се носе контејнери и други тешки терети;

– Падови тешких терета, посебно контејнера, на ноге радника;

– Убоде и посекотине изазване оштрим предметима;

– нагазити оштре одбачене предмете приликом извођења радова прскања у пољу;

– Пуцање посуда за прскање под високим притиском, што доводи до прскања пестицида који може погодити руковаоца;

– Опасност од уједа змија или убода оса и пчела током извођења радова прскања на пољу;

– Ризик од киле као последица пренапорних покрета при подизању и утовару тешких терета;

– акутно тровање при примени пестицида (нарочито као последица удисања аеросола без ношења заштитне маске; може бити фатално), или као последица изливања и пожара током транспорта и складиштења пестицида;

– случајна контаминација или тровање истребљивача у процесу мешања изузетно концентрованих и веома опасних пестицида;

– Прскање пестицида по лицу и/или рукама током припреме формулација пестицида;

– Случајно удисање спреја пестицида (узроковано наглом променом ветра, или лоше одабраном и одржаваном заштитном маском и сл.);

– Ризик од случајног гутања течног пестицида за који се погрешно сматра да је вода, или воде за наводњавање загађене пестицидима (повремено се може десити пољопривредницима, а посебно деци, која нису директно ангажована на истребљивању, али су присутна на свом месту), или као резултат случајног контакта са или употребе одбачених и празних контејнера за пестициде;

– Опекотине коже као резултат прекомерног излагања незаштићене коже пестицидима (нпр. растворима диквата дибромида);

– Електрични удари узроковани контактом са неисправном електромеханичком опремом;

– Опасности од електричне енергије приликом уништавања штеточина око стубова далековода;

– Акутна интоксикација као резултат испуштања у атмосферу опасних једињења (нпр. ХЦН, СО2, НЕx) приликом случајног (пожари или експлозије) или намерног (због лоше процене) спаљивања пестицида или контејнера за пестициде у производним, складишним, формулисаним и сличним објектима, или на местима примене;

– Иритација коже и очију, стезање у грудима, мучнина, утрнулост удова, гушење, итд., код ватрогасаца који су ангажовани на гашењу пожара изазваних пестицидима.

Физичке опасности

ПХИСИЦ12

– Опасност од струјног удара од електричних водова, приликом прскања пестицида по пољопривредним њивама;

– Излагање директном и рефлектованом ултраљубичастом (соларном) зрачењу током рада на отвореном, што може довести до еритема, рака коже, катаракте и фотокератитиса;

– Изложеност климатским факторима који могу бити штетни по здравље (које резултирају ефектима у распону од температурне неугодности до топлотног удара) током рада на отвореном.

Хемијске опасности

ЦХЕМХА11

– Тешка интоксикација (не акутна) услед излагања разним пестицидима која може довести до болести, инвалидитета или смрти;

– Различити ефекти на кожи (свраб, еритем, пликови, иритација, сензибилизација, фотосензибилизација, итд.) као резултат излагања парама, спреју и гасовитим облицима пестицида, посебно директним контактом са кожом (нпр. пликови и свраб од метил бромида); еритем од синтетичког пиретроида, уртикарија од диетил фумарата, итд.);

– Контактне и системске дерматозе код радника на пестицидима, укључујући баштоване и фармере, ветеринаре, руковаоце воћем и поврћем (који долазе у контакт са остацима пестицида), а посебно од контакта са органским фосфорним пестицидима (ОПП) и цијано пиретроидима;

– Хлоракна и порфирија-кутана-тарда као резултат контакта са хлорованим пестицидима;

– Иритација очију у прскалицама за пестициде (нпр. током прскања ОПП-а);

– Катаракта ока као резултат излагања дикват дибромиду;

– Повреде рожњаче и коњуктиве изазване репелентима инсеката;

– Иритација и опекотине уста и грла (у прскалицама);

– чиреви у устима (у баштованским прскалицама које се баве разређивањем карбамата);

– Асфиксија изазвана ОПП и карбаматима (у пољопривредним прскалицама);

– разне плућне болести, укључујући едем плућа, пнеумонитис, астматичне реакције, алвеолитис, пнеумокониозу (од запрашивања пестицидима) итд.;

– Различити гастроинтестинални ефекти, укључујући болове у стомаку, грчеве, дијареју, мучнину, вртоглавицу, вртоглавицу, главобоље, смањење и/или губитак свести, нападе, кому итд.;

– Поремећаји нервног система, укључујући неуротоксичност, постуралну нестабилност, неуропатију, неуро-бихејвиоралне ефекте, ефекте на когнитивне функције, анксиозност, несаницу, итд. (узроковане излагањем пестицидима, посебно ОПП);

– Поремећаји ендокриног и репродуктивног система, укључујући неплодност, спонтани побачај, мртворођеност, стерилитет, урођене мане, ембрио- и фетотоксичне ефекте, перинатална смрт итд.;

– Ефекти на крв и циркулаторни систем узроковани излагањем пестицидима, посебно хлорисаним угљоводоницима;

– Проблеми мишићно-коштаног система и меких ткива код корисника пестицида;

– Други системски ефекти изазвани излагањем разним пестицидима;

– Канцерогени ефекти, укључујући рак бешике, мозга, јетре, плућа, простате, гастроинтестиналног тракта, респираторног система, тестиса итд., малигне лимфоме, леукемију, мултипли мијелом и бројне друге облике канцерогених и мутагених ефеката.

Биолошке опасности

БИОХАЗ15

Ризик од заразе зоонозама које преносе буве или други инсекти током радова на истребљивању.

Ергономски и друштвени фактори

ЕРГО2

– Болови у леђима код радника који користе спреј за руке;

– акутне повреде мишићно-скелетног система узроковане физичким пренапрезањем и незгодним држањем током ношења и руковања контејнерима и тешким деловима опреме;

– Умор и опште лоше осећање;

– Психолошки стрес који произилази из страха од могућег прекомерног излагања пестицидима и неодржавања обавезних периодичних здравствених прегледа;

– Развој лумбага изазваног вибрацијама, неадекватним вешањем возила, неудобним седиштем, мокрим и/или влажним условима рада итд.

Референце

Међународна агенција за истраживање рака (ИАРЦ). 1991. Професионална изложеност у примени инсектицида и неких пестицида. Монографија ИАРЦ-а о процени канцерогених ризика за људе. Вол. 53. Лион: ИАРЦ.

Међународни информациони центар за безбедност и здравље на раду (ЦИС). 1995. Међународни безбедносни листови за занимања. Састанак Управног одбора, 9-10. март. Женева: МОР. (Класификован под „Лабораторијски узгој животиња“.)

Светска здравствена организација (СЗО). 1990. Принципи за токсиколошку процену остатака пестицида у храни. Серија критеријума за здравље животне средине 104. Женева: СЗО.

Додатак

Списак уобичајених пестицида:

– Олдрин

– Алдикарб

– Амитроле

– Арсен

– Атразин

– Азинфос (метил)

– Каптан

– Карбарил

– Хлордан

– Хлоропикрин

– Хлорпирифос

- Бакар сулфат

– 2,4-Д

– ДДТ

– Диазинон

– дихлорвос

– Дилдрин

– Дикуат

– Ендосулфан

– Ендрин

– Етион

– Етилен дибромид

– Фенамифос

– Фенсулфотион

– Фентјон

– Фонопхос

– Фурфурал

– Хептахлор

– Линдане

– Малатион

– Метил бромид

– Мевинфос

– Паракуат

– Паратион

– Пентахлорофенол

– Перметрин

– Пиретрум

– Ротенон

– Натријум флуорацетат

– Систок (2,4,5-Т)

– Темефос

– ТЕПП

– талијум

– Тхирам

– Варфарин

 

Назад

Читати 5494 пута Последња измена у петак, 20. маја 2011. 20:35
Више у овој категорији: « Сликар (неуметност) водоинсталатер »

" ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: МОР не преузима одговорност за садржај представљен на овом веб порталу који је представљен на било ком другом језику осим енглеског, који је језик који се користи за почетну производњу и рецензију оригиналног садржаја. Одређене статистике нису ажуриране од продукција 4. издања Енциклопедије (1998).“

Садржај

Водич за референце о занимањима

Брандт, АД. 1946. Индустријско здравствено инжењерство. Њујорк: Џон Вајли и синови.

Комисија Европских заједница (ЦЕЦ). 1991-93. Међународне картице о хемијској безбедности. 10 волс. Луксембург: ЦИК.

—. 1993. Водич за састављача за припрему међународних картица о хемијској безбедности (прва ревизија). Луксембург: Међународни програм ЦЕЦ о хемијској безбедности (УНЕП/ИЛО/ВХО).

Донаги, АЕ ет ал. 1983. Потенцијалне опасности у разним занимањима, прелиминарна листа [картон]. Тел-Авив: Медицински факултет Универзитета у Тел-Авиву, Истраживачки институт за здравље животне средине.

Донаги, АЕ (ур.). 1993. Водич за опасности по здравље и безбедност у разним занимањима: здравствени систем. 2 волс. Тел-Авив: Израелски институт за безбедност и хигијену на раду.

Хаддон, В, ЕА Суцхман и Д Клеин. 1964. Истраживање незгода: методе и приступи. Њујорк: Харперс и Роу.

Међународна организација рада (МОР). 1978. Међународна стандардна класификација занимања, ревидирано издање. Женева: МОР.

—. 1990. Међународна стандардна класификација занимања: ИСЦО-88. Женева: МОР.

Међународни информациони центар за безбедност и здравље на раду (ЦИС). 1995. Међународни безбедносни листови за занимања. Састанак Управног одбора, 9-10. март. Женева: Међународна организација рада.

Национални институт за безбедност и здравље на раду (НИОСХ). 1977. Професионалне болести: водич за њихово препознавање. ДХХС (НИОСХ) Публикација бр. 77-181. Синсинати, ОХ: НИОСХ.

Стеллман, ЈМ и СМ Даум. 1973. Рад је опасан по здравље. Њујорк: Винтаге Боокс.

Уједињене нације. 1971. Индекси Међународне стандардне класификације свих привредних делатности. Публикација УН бр. ВВ.71.КСВИИ, 8. Њујорк: Одељење Уједињених нација за економска и социјална питања.

Министарство рада САД (ДОЛ). 1991. Речник звања занимања, 4. (прерађено) издање. Вашингтон, ДЦ: ДОЛ.

—. 1991. Ревидирани приручник за анализу послова. Вашингтон, ДЦ: ДОЛ.