Синоним: Фусион велдер

Профил посла

Дефиниција и/или опис

Спаја металне делове различитим процесима у којима се површински слојеви метала у већини случајева загревају до фузије, са или без притиска; Главне групе процеса заваривања су електролучни (укључујући метални лук, инертни гас заштићени лук, лук са флуксним језгром, плазма лук и потопљени лук), гасни пламен (укључујући оксиацетилен, оксиводоник), отпор, електронски сноп, индукција , заваривање ласерским зрацима, термичко заваривање, електро-шљака и заваривање у чврстом стању (трењем, експлозијом, дифузијом, ултразвучно и хладно). Бира и поставља опрему и материјале за ручно или аутоматско заваривање према радним спецификацијама или упутствима надзорника. Испитује и припрема површине које се спајају чишћењем, одмашћивањем, четком, турпијањем, брушењем и другим средствима. Позиционира радне предмете. Подешава вентиле или електричне прекидаче за контролу протока гасова, електричне струје, итд. Пали или искључује гасни пламен, електрични лук, термичку мешавину или други извор топлоте. Води и примењује пламен, електроду, шипку за пуњење, ласерски зрак, итд. на обрадак. Испитује заварени спој на квалитет или усклађеност са спецификацијама.

Сродна и специфична занимања

Термички резач (пламенско сечење, лучно сечење, сечење електронским снопом); заваривач; руковалац машине за варничну ерозију.

Задаци

Подешавање (проток, притисак, итд.); поравнање; жарење; наношење (флуксови); лучно сечење; заваривање; монтажа и демонтажа; савијање; завртње; везивање; лемљење; четкање; израчунавање (тренутни); чиповање (вишак метала); стезање; чишћење (површине); повезивање (црева и каблови); контролинг; сечење; одмашћивање; диппинг; завој (електроде); испитивање (квалитет зглоба); подношење; пуњење; фиксирање; сечење пламеном; фузионисање; млевење; вођење (шип дуж пламена); ударање чекићем; руковање; топлотна обрада; грејање и предгревање; држање; паљење; инсталирање; уметање; придруживање; куцање (завари); излажући; подизање и спуштање; утовар и истовар; одржавање; обележавање; топљење; поправљање; монтажа; кретање; постављање; полирање; позиционирање; припрема; ребрасинг; уклањање (остатака); поправка; заваривање (заваривање); завртање и одвртање; обезбеђење; избор (алата, материјала); раздвајање; сервисирање; постављање; лемљење; прскање; исправљање; укључивање (укључивање и искључивање); тајминг (контроле); калајисање; торцхинг; додиривање; заваривање; заваривање.

Хазардс

Опасности од незгода

– Падови са висине, посебно у грађевинским радовима;

– Ударци од пада тешких металних делова, гасних боца и сл.;

– Сече и убоде оштрим металним ивицама и сл.;

– Опекотине од врућих металних површина, пламена, летећих варница, капљица растопљеног метала, топлотног зрачења итд.;

– Стране честице у очи. Ово је врло чест ризик, а летеће честице могу ући у очи чак и након што се пламен или лук заваривања угасе;

– Продирање капљица растопљеног метала или варница у уши (нарочито при заваривању изнад главе);

– Пожари запаљени од летећих варница, пламена, усијаног метала итд. Посебна опасност од пожара постоји када се околна атмосфера обогати кисеоником; паљење постаје много лакше (нпр. одећа се може запалити, а мазива и растварачи се лако запале);

– експлозије прашине при заваривању у просторијама у којима се налазе брашно, прашина од житарица и сл.;

– Убризгавање летећих металних честица у кожу (лице, врат и руке);

– Експлозије гума при заваривању точкова возила;

– Паљење и експлозија водоника (насталог процесима корозије) и разних заосталих запаљивих гасова у смешама са ваздухом у затвореним судовима;

– Акутно тровање фосгеном који се формира из хлорисаних угљоводоника који се користе за чишћење метала, или као боја, лепак и други растварачи, или опасним гасовима који настају током заваривања, посебно озоном, угљен-моноксидом и азотним оксидима;

– струјни удар или струјни удар у свим процесима који користе електричну струју; посебна опасност постоји од пролазних пренапона или када се користи више од једног извора напајања у исто време;

– Паљење одеће у процесима коришћењем мешавине гаса и кисеоника, ако је околни ваздух обогаћен („заслађен“) случајно или намерно кисеоником, посебно ако је одећа запрљана уљима или мастима;

– пожари или експлозије у систему за заваривање (цеви, генератор ацетилена) у процесима гасно-кисеоничког пламеног заваривања, посебно због повратног пламена или повратног пламена услед неисправне опреме или људске грешке;

– пожари и експлозије услед неправилног руковања калцијум карбидом или ацетиленом при оксиацетиленском заваривању;

– Захваћање одеће, прстију, косе, руку итд. код аутоматских („роботичких“) заваривача.

Физичке опасности

– Изложеност прекомерном нивоу буке;

– излагање прекомерној топлоти или хладноћи, посебно у грађевинским радовима;

– Излагање рендгенским или гама зрацима током радиографије завара;

– Излагање рендгенским зрацима из апарата за заваривање електронским снопом;

– Хронична оштећења очију, исушивање коже и други проблеми са кожом („топлотни осип“) као резултат излагања јакој актиничној светлости (посебно УВ) и топлоти. Такви ефекти могу бити погоршани ако постоји добра издувна вентилација, пошто се вентилацијом елиминише ефекат заштите од прашине.

Хемијске опасности

– Изложеност испарењима од заваривања (видети напомену 3);

– Хронична тровања као резултат излагања цинку или кадмијуму у испарењима при заваривању поцинкованих или кадмијумом пресвучених делова, или полихлорованим бифенилима од распадања антикорозивних уља, или састојцима продуката термичког распадања боја током заваривања обојених комада , или на азбест када се пламеном сече комади изоловани азбестом;

– Сидероза (врста пнеумокониозе) као резултат удисања оксида гвожђа;

– Оштећење централног нервног система, плућа и јетре као резултат удисања фосфина (фосфин може да испари током стварања ацетилена из калцијум карбида ниске чистоће);

– Болести дисајних путева услед високе концентрације угљен-диоксида у ваздуху и с тим у вези недостатка кисеоника, посебно у затвореним, слабо проветреним местима (ово се може погоршати код радника са кардиоваскуларним или плућним обољењима);

– Иритација очију и плућног система азотним оксидима и/или озоном;

– Тровање угљен-моноксидом.

Ергономски и друштвени фактори

– Повреда од понављајућег напрезања услед рада са статичким оптерећењем;

– Поремећаји мишићно-скелетног система због рада у незгодним положајима;

– Напрезање и умор очију;

– Напорно физичко оптерећење при подизању тешких делова;

– Напрезање мишића и напрезање руку, због руковања тешким пиштољима за заваривање, посебно при заваривању изнад главе.

додатак

белешке

1. Према објављеним извештајима, заваривачи су под повећаним ризиком од пнеумокониозе (посебно сидерозе), од неколико типова карцинома (нпр. јетре, носа, синоназалних и стомака) и од могућег губитка слуха због комбинованог ефекта буке и излагања угљенику. моноксид.
2. Рамена и врат заваривача могу бити јако изложени варницама и топлоти.
3. Излагање испарењима од заваривања представља највећу хемијску опасност током заваривања у процесима већине типова. Овакве испарења настају у ваздуху хлађењем и кондензацијом материја испарљивих топлотом процеса заваривања, од основних метала који се заварују, од електрода, шипки за пуњење, флукса, премаза електрода и др. који се користе у процесу, као и од „страних” материјала као што су метални или премази боје на основном металу, остаци материјала за чишћење итд. По правилу, величина честица испарења је у микронском или субмикронском опсегу, али такве честице могу да се споје и формирају веће агрегате. Већина честица испарења спада у категорију „респиративних“ и стога могу продрети дубоко у респираторни систем и тамо се депоновати. Испарења од заваривања обично садрже оксиде метала који се заварују (посебно у случају челика, гвожђа, хрома, никла, мангана, ванадијума и других оксида) и електрода, силицијум диоксида, глинице, магнезијума, алкалне и земноалкалне оксиди (посебно барија) и могу садржати значајне количине флуорида, боја, уља и остатака растварача или продуката распадања. Испарења која настају при употреби торираних електрода садрже торијум оксид. Приликом заваривања обојених метала, испарења могу садржати оксиде метала који се заварују и мале количине високо отровних нечистоћа као што су једињења арсена и антимона. Количина насталих испарења зависи од врсте процеса заваривања, али може бити и до 2-3 г/мин или чак и више (нпр. код ручног заваривања или код заваривања електродама са пуњеним језгром).

Назад